Cena: 10,000 dinara.
Plaćanje za kurs HTML i CSS : u dve jednake rate;
Grupa: 3-5 polaznika;
Fond časova: 24 školska časa;
Vaš izbor: učenje u učionici (NBG, Milentija Popovića 32a) ili od kuće ( online );
Poklon uz kurs HTML i CSS: top literatura – besplatne knjige na engleskom u pdf;
Sertifikat za kurs HTML i CSS: na kraju uspešno završenog kursa;
Konsultacije: kako i šta posle završenog kursa;
Predznanje za kurs HTML i CSS: nije potrebno, naši predavači će vam sve objasniti u toku kursa;
Ciljna grupa: za kurs HTML i CSS ( front-end kurs ) su početnici koji žele da zakorače u svet programiranja- to je prvi korak da postanete front-end developer, a sledeći koraci su kursevi Javascript (klikni ovde) i WordPress (klikni ovde). Posebno formiramo grupe u zavisnosti od interesovanja: za osnovce, za srednjoškolce, za studente i zaposlene kojima odgovaraju večernji časovi tokom radne nedelje ili časovi subotom i nedeljom.
Ko može da postane programer?
Ustaljeno je mišljenje da programer mora da bude dobar matematičar i da ima inženjersko obrazovanje. To su tipične zablude. Programer može da bude svako ko vlada elementarnom logikom, ima želju za samoobrazovanjem i spreman je da često rešava nove probleme. Ako imate te osobine, onda možete postati uspešan programer.
Da li trebate da platite 1000 ili 2000 ili više evra za obuku? Da li trebate da idete na predavanja od godinu i više dana? Možete i tako, ako imate višak novca i vremena. Gorka istina je da nijedan kurs ili formalno obrazovanje od vas neće napraviti programera. Za uspešnog programera je potrebno dosta samoobrazovanja i prakse.
Za razliku od drugih sektora, IT sektor manje polaže na formalnosti kao što su prestižne diplome i sertifikati, a više na praktično znanje. Zašto je to tako? Kao prvo, IT znanje se lako može testirati, a kao drugo, postoji hroničan nedostatak IT stručnjaka kako na našem tržištu, tako i u inostranstvu. Raspitajte se kod već ostvarenih programera šta i kako, pre nego što zakoračite u IT svet, to će vam uštedeti dosta novca i vremena.
Knjige, forumi i besplatan sadržaj na internetu su neprocenjiv izvor informacija i znanja, koje pravi programeri koriste da bi držali korak sa aktuelnim trendovima. Što se tiče prakse, postoje internet platforme koje spajaju poslodavce i frilansere kao što je Upwork i Fiverr. Naš kurs HTML i CSS treba samo da vam otvori vrata na tom putovanju. Naši predavači će vam dati savete kako da nastavite dalje usavršavanje, da steknete praktična znanja i nađete dobar i visoko plaćen posao.
KOLIKO SE TO PLAĆA?
Mnogi se žale kako je teško naći posao, a još teže naći dobro plaćen posao. Međutim, plate u IT sektoru su prilično visoke od eur 800 do eur 2500 i više, a mnogi oglasi za IT posao stoje mesecima i čekaju pravu osobu. U čemu je problem?
Teže je naći posao kao, recimo, master ekonomije ili master menadžmenta i plus morate da minimum studirate po četiri ili pet godina. Mnoge poslove u bankama i na berzama završavaju kompijuterski algoritmi tj. softver i ljudi više nemaju tu šta da traže. U fabrikama automobila gde su radile hiljade radnika, sada vidite samo ruke robota kojima upravlja softver i par kompijuteraša koji sede i nadgledaju. Sve to ne treba da vas plaši, jer ako ste na vreme shvatili kuda ovaj svet ide onda ćete ubirati plodove, dok će ostali nastaviti da se žale.
KURS HTML I CSS – KRATAK OPIS
HTML I CSS su zanimljivi i laki za učenje računarski jezici kojima se najviše “govori” na internetu i obično predstavljaju prvi korak za ulazak u svet programiranja. Front-end programer mora poznavati ove jezike, pored JavaScript-a. HTML je “mark up” jezik tj. jezik za označavanje, a CSS je “stilski” jezik. Naime to su jezici koje “razume” web pretraživač (browser). Zahvaljujući HTML i njegovim oznakama vaš browser zna npr. šta je paragraf, šta je osnovni tekst i šta je naslov. CSS mu pomaže da stvori lepu prezentaciju teksta sa stilom. Kurs HTML i CSS, kao front-end kurs, treba da vam pruži osnovna znanja o web developmentu koja će vam omogućiti da samostalno kreirate svoje sajtove ili sajtove za klijente.
Verovali ili ne kada uspešno završite kurs HTML i CSS ( front-end kurs ) imaćete dovoljno znanja da napravite internet sajt. Jedini problem je što će taj sajt biti statičan tj. biće kao slika i bez mogućnosti interakcije sa korisnikom. Za dinamične stranice biće vam potrebno znanje JavaScript-a ili PHP. HTML5 i CSS3 zajedno čine nešto slično Word-u na internetu i to tako što se HTML bavi vrstom teksta i strukturom (npr. naslov ili paragraf, zaglavlje, telo ili podnožje ), a CSS se bavi formatiranjem (boja teksta, podebljano, kurziv i sl.). Kurs HTML i CSS upravo treba da vas upozna sa ovim internet “Word”-om.
Za razliku od klasične nastave gde predavači prezentuju teorijsku osnovu, a studenti pasivno memorišu gradivo, kurs HTML i CSS je baziran na praktičnim primerima tj. “case study”, dok je teorija je u funkciji praktične primene. Za lako i brzo upijanje znanja važna je interakcija tj. međusobna komunikacija između polaznika i predavača i zato se nastava praktikuje u malim grupama 3-5 polaznika.
OKVIRNI SADRŽAJ – KURS HTML I CSS
- OSNOVE HTML I CSS- ŠTA SU HTML I CSS I ZA ŠTA IH KORISTIMO
- HTML- UPOTREBA
- TAGOVI I HTML <!DOCTYPE> deklaracija(HEAD, TITLE, BODY)
- IZGLED SAJTA- PRAVLJENJE STRANICA
- HEADER, CONTENT, SIDEBAR, FOOTER
- HEADER- h1, h2, h3…
- FOOTER- NAVIGACIJA
- KREIRANJE STRANICE
- CSS- UPOTREBA
- IZGLED STRANICE
- SREĐIVANJE TEKSTA
- UBACIVANJE SLIKA
- POVEZIVANJE HTMLI CSS
- TIPS AND TRICS
- PRAVLJENJE STRANICE
ŽELITE DA UPIŠETE NAŠ KURS HTML I CSS?
NAPIŠITE NAM:
KRATKA ISTORIJA HTML I CSS
HTML je stvorio Sir Tim Berners-Lee krajem 1991. godine, ali nije zvanično objavljen, objavljen 1995 kao HTML 2.0. Nakon toga HTML 4.01 objavljen je krajem 1999. godine i bio je glavna verzija HTML-a.
HTML je vrlo dinamičan jezik za označavanje i evoluirao je s različitim ažuriranjima verzija. Mnogo pre nego što se uvedeni opšte prihvaćeni standardi, svaka nova verzija omogućila je svom korisniku da kreira web stranice na mnogo lakši i lepši način i web stranice je činila vrlo efikasnim.
- HTML 1.0 objavljen je 1993. godine s namerom razmene informacija koje mogu biti čitljive i dostupne putem web pretraživača. Ali nije mnogo programera bilo uključeno u stvaranje web stranica. Zbog toga, jezik, nažalost, nije rastao.
- Zatim dolazi HTML 2.0, objavljen 1995. godine, koji sadrži sve odlike HTML-a 1.0, zajedno sa nekoliko dodatnih karakteristika, koje su ostale kao standardni jezik za označavanje i dizajniranje i izradu web stranica do januara 1997. godine i usavršavale su različite osnovne odlike HTML-a.
- Zatim dolazi HTML 3.0, gdje Dave Raggett koji je predstavio novi papir ili nacrt o HTML-u. Sadržavao je poboljšane nove odlike HTML-a, dajući moćnije karakteristike webmasterima u dizajniranju web stranica. Ali ove moćne odlike novog HTML-a usporile su pretraživač u primeni narednih poboljšanja.
- Zatim dolazi HTML 4.01, koji se široko koristi i bio je uspešna verzija HTML-a pre HTML-a 5.0, koji je trenutno objavljen i koristi se širom svijeta. Za HTML 5 se može reći da je proširena verziju HTML 4.01, koja je objavljena 2012. godine.
Pre Cascading Style Sheets (CSS) bilo je vrlo malo toga što se moglo učiniti za promenu dizajna web stranice. Iako jezik za označavanje hiperteksta (HTML) stvara dokumente za World Wide Web, on je posebno dizajniran da sadrži sadržaj web stranice. Smešten u zasebnu datoteku, CSS dodaje stil i dizajn web stranici. Pojam kaskadno dolazi od sposobnosti kombinovanja više CSS datoteka kako bi se odredio stil za jednu stranicu.
Hakon Wium Lie objavio je prvi nacrt „Kaskadnih HTML stilskih tabela“ u oktobru 1994. Brent Bos je takođe gradio Argo, pretraživač koji je imao tabele stilova koje bi mogli koristiti drugi jezici za označavanje. Ukupno je podneseno devet različitih predloga stilskih lista. Diskusije na mailing listi u stilu www, koja je stvorena u maju 1995. godine, utIcale su na razvoj CSS-a. Budući da je bilo važno koristiti stilske tablice za druge označne jezike, HTML je uklonjen iz imena. W3C je osnovao HTML urednički odbor za reviziju (ERB) krajem 1995. godine kako bi izradio HTML specifikacije.
Iako su bile potrebne tri godine da se bilo kojem pregledaču približi potpuna implementacija CSS-a, avgusta 1996. Microsoft Internet Explorer postao je prvi pregledač koji podržava CSS. Netscape je sledio njihov primer u podršci CSS-u, ali je takođe implementirao i alternativne Javascript tabele stilova, koje nikada nisu u potpunosti dovršene i sada su zastarele. Do danas postoje razlike u načinu na koji je CSS implementiran u različite pregledače, što dovodi do toga da programeri koriste hakere kako bi web stranice izgledale konzistentno u različitim pregledačima. Pravo je vreme da upišete naš kurs HTML i CSS i zakoračite u svet programiranja!