Cena: 10,000 dinara.
Plaćanje za Python kurs: u dve jednake rate;
Fond časova za Python kurs: 24 školska časa;
Grupa: 3-5 polaznika;
Vaš izbor: učenje u učionici (NBG, Milentija Popovića 32a) ili od kuće ( online );
Poklon uz Python kurs: top literatura – besplatne knjige na engleskom u pdf;
Sertifikat za Python kurs: na kraju uspešno završenog kursa;
Konsultacije: kako i šta posle završenog kursa;
Predznanje: nije potrebno, naši predavači će vam sve objasniti u toku kursa;
Ciljna grupa: za Python kurs su početnici koji žele da kroz praktičnu nastavu upoznaju osnovni nivo popularnog programskog jezika Python. Posebno formiramo grupe u zavisnosti od interesovanja: za osnovce, za srednjoškolce, za studente i za zaposlene kojima odgovaraju večernji časovi tokom radne nedelje ili časovi subotom i nedeljom.
Ko može da postane programer?
Ustaljeno je mišljenje da programer mora da bude dobar matematičar i da ima inženjersko obrazovanje. To su tipične zablude. Programer može da bude svako ko vlada elementarnom logikom, ima želju za samoobrazovanjem i spreman je da često rešava nove probleme. Ako imate te osobine, onda možete postati uspešan programer.
Da li trebate da platite 1000 ili 2000 ili više evra za obuku? Da li trebate da idete na predavanja od godinu i više dana? Možete i tako, ako imate višak novca i vremena. Gorka istina je da nijedan kurs ili formalno obrazovanje od vas neće napraviti programera. Za uspešnog programera je potrebno dosta samoobrazovanja i prakse.
Za razliku od drugih sektora, IT sektor manje polaže na formalnosti kao što su prestižne diplome i sertifikati, a više na praktično znanje. Zašto je to tako? Kao prvo, IT znanje se lako može testirati, a kao drugo, postoji hroničan nedostatak IT stručnjaka kako na našem tržištu, tako i u inostranstvu. Raspitajte se kod već ostvarenih programera šta i kako, pre nego što zakoračite u IT svet I to će vam uštedeti dosta novca i vremena.
Knjige, forumi i besplatan sadržaj na internetu su neprocenjiv izvor informacija i znanja, koje pravi programeri koriste da bi držali korak sa aktuelnim trendovima. Što se tiče prakse, postoje internet platforme koje spajaju poslodavce i frilansere kao što je Upwork i Fiverr. Naš Python kurs treba samo da vam otvori vrata na tom putovanju. Naši iskusni predavači će vam dati savete kako da nastavite dalje usavršavanje, da steknete praktična znanja i nađete dobar i plaćen posao.
KOLIKO SE TO PLAĆA?
Mnogi se žale kako je teško naći posao, a još teže naći dobro plaćen posao. Međutim, plate u IT sektoru su prilično visoke od eur 800 do eur 2500 i više, a mnogi oglasi za IT posao stoje mesecima i čekaju pravu osobu. U čemu je problem?
Teže je naći posao kao, recimo, master ekonomije ili master menadžmenta i plus morate da minimum studirate po četiri ili pet godina. Mnoge poslove u bankama i na berzama završavaju kompijuterski algoritmi tj. softver i ljudi više nemaju tu šta da traže. U fabrikama automobila gde su radile hiljade radnika, sada vidite samo ruke robota i par kompijuteraša koji sede i nadgledaju. Sve to ne treba da vas plaši, jer ako ste na vreme shvatili kuda ovaj svet ide onda ćete ubirati plodove, dok će ostali nastaviti da se žale.
PYTHON KURS – UKRATKO
Python je jasan i moćan objektno orijentisani programski jezik, uporediv sa Perl, Ruby, Scheme ili Java. Kako vam može biti od koristi naš Python kurs? Odgovor na to pitanje zavisi od upotrebe Python-a. On se može koristiti za web development, za naučni pristup podacima kao što je analiza podataka i vizualizacija podataka, veštačka inteligencija, kao i za skripte tj. male programe koji mogu da automatizuju proste zadatke kao što je npr. e-mail marketing.
Ono što je takođe važno za vaš izbor da upišete Python kurs su neke značajne karakteristike Pythona:
-Koristi elegantnu sintaksu, što olakšava čitanje programa koje pišete.
-Jednostavan za upotrebu jezik koji olakšava pokretanje vašeg programa. To čini Python idealnim za razvoj prototipa i druge ad-hoc programske zadatke, bez ugrožavanja održavanja.
-Isporučuje se s velikom standardnom bibliotekom koja podržava mnoge uobičajene programske zadatke, poput povezivanja s web serverima, pretraživanja teksta s regularnim izrazima, čitanja i izmene datoteka.
-Pythonov interaktivni način olakšava testiranje kratkih isečaka koda. Tu je i paketno razvojno okruženje koje se zove IDLE.
-Lako se proširuje dodavanjem novih modula implementiranih na kompajliranom jeziku kao što su C ili C ++.
-Takođe se može ugraditi u aplikaciju za pružanje programiranog interfejsa.
Radi bilo gde, uključujući Mac OS X, Windows, Linux i Unix, a nezvanične verzije takođe su dostupne za Android i iOS.
Ono što je važna prednost Python kurs -a jeste činjenica da je Python je besplatan softver u dva smisla. Preuzimanje i upotreba Pythona ili njegovo uključivanje u vašu aplikaciju ne koštaju ništa. Python se takođe može slobodno modifikovati i distribuirati, jer iako je jezik zaštićen autorskim pravima, dostupan je pod licencom otvorenog koda.
Kada na našem Python kurs -u naučite da programirate, možete da testirate, korigujete i unapredite svoje Python programe uz pomoć online platforme Pythonchecker.com.
Za razliku od klasične nastave gde predavači prezentuju teorijsku osnovu, a studenti pasivno memorišu gradivo, python kurs je baziran na praktičnim primerima tj. “case study”, dok je teorija u funkciji praktične primene. Za lako i brzo upijanje znanja važna je interakcija tj. međusobna komunikacija između polaznika i predavača i zato se nastava praktikuje u malim grupama 3-5 polaznika.
Koje znanje vam nudi naš Python kurs?
-Promenljive;
-Funkcije;
-Izjave;
-Liste;
-Petlje;
-Skupove;
-Rečnike;
-I/O;
-Klase;
-Biblioteke;
-Ispravka greški.
ŽELITE DA UPIŠETE PYTHON KURS?
NAPIŠITE NAM:
KRATKA ISTORIJA PROGRAMSKOG JEZIKA PYTHON
Sam Python zapravo je dobio ime po Letećem cirkusu Monty Pythona. Prva verzija koda koju je objavio Van Rossum dobila je oznaku verzija 0.9.0. Čak su i u ovoj ranoj verziji koda postojale klase sa nasleđivanjem, rukovanje izuzecima, funkcijama i mnogim drugim glavnim tipovima podataka. Oblik korisničke baze podataka Python comp.lang.python formiran je 1994. godine, što je dovelo do većeg rasta i upotrebe jezika. Kao što vidite, Python je imao jaku temeljnu osnovu od samog početka. Nije ni čudo što se potencijal ovog fleksibilnog jezika unapređuje svakodnevno.
Jezik, međutim, nije bio savršen u ranim fazama. To se počelo menjati u januaru 1994 godine izdanjem verzije 1.0. U ovoj verziji u jezik su uvedene glavne odlike, uključujući funkcionalne alate poput lamde, mape, filtra i smanjenja. U verziji 1.4 pojavili su se argumenti ključnih reči sa jezikom, nadahnuti sa Modulom-3. Takođe, između ostalih karakteristika, podrška za složene brojeve.
Verzija 2 uključila je razumevanje lista i sakupljanje smeća. Ove dve odlike bile su neverovatno uticajne na jezik. Verzija Python 2.1 (2001.) sadržavala je promenu specifikacije jezika kako bi podržala ugrađene opsege, kako bi bila sličnija ostalim statički obuhvaćenim programskim jezicima.
Python verzija 3 objavljena je 3. decembra 2008. Ova verzija je osmišljena kako bi u osnovi popravila nedostatke prethodnih verzija. Vodeći princip Pythona 3 bio je: “smanjite dupliciranje karakteristika uklanjanjem starih načina rada”. Ova verzija nije kompatibilna sa bilo kojom verzijom 2x ili starijom. Serija Python 3x uključuje neverovatna ažuriranja. Neki od njih uključuju ugrađenu funkciju ispisa (umesto dvostrukog načina korištenja izraza), uklanjanje Python 2 ulazne funkcije i preimenovanje Python 2 raw_input funkcije.
Zen filozofija Python-a je 19 „vodećih principa“ strukturiranih za jezik Python, koji treba da pomogne u pisanju računarskih programa koji utiču na dizajn programskog jezika Python. Tim Peters (softverski inženjer) objavio je ovu listu principa na Python mailing listi 1999. godine.
· Lepo je bolje nego ružno.
· Eksplicitno je bolje od implicitnog.
· Jednostavno je bolje nego složeno.
· Kompleksno je bolje nego komplikovano.
· Ravno je bolje nego ugrađeno.
· Retko je bolje od gustog.
· Važnost čitljivosti.
· Posebni slučajevi nisu dovoljno posebni da krše pravila.
· Iako je praktičnost bolja od dogmi.
· Greške nikada ne bi trebale prolaziti tiho.
· Ukoliko se izričito ne prećuti.
· Suočeni sa dvosmislenošću, odbijte iskušenje da pogodite.
· Treba postojati jedan – i po mogućnosti samo jedan – očigledan način za to.
· Iako taj način u početku možda nije očit, osim ako niste Holanđanin.
· Sada je bolje nego nikad.
· Iako je nikad često bolje od odmah.
· Ako je implementaciju teško objasniti, to je loša ideja.
· Ako je implementaciju lako objasniti, možda je dobra ideja.
· Prostori imena jedna su izvrsna ideja – napravimo još toga!