KURS JAVASCRIPT ZA POČETNIKE

Cena: 10,000 dinara.

Plaćanje za kurs JavaScript: u dve jednake rate

Fond časova za kurs JavaScript: 24 školska časa;

Grupa: 3-5 polaznika;

Vaš izbor: učenje u učionici (NBG, Milentija Popovića 32a) ili od kuće ( online );

Poklon uz kurs JavaScript: top literatura – besplatne knjige na engleskom u pdf;

Sertifikat za kurs JavaScript: na kraju uspešno završenog kursa;

Konsultacije: kako i šta posle završenog kursa;

Predznanje za kurs JavaScript: nije potrebno, naši predavači će vam sve objasniti u toku kursa;

Ciljna grupa: za kurs JavaScript su početnici koji žele da savladaju osnovni nivo JavaScript i vremenom postanu front-end developeri. Posebno formiramo grupe u zavisnosti od interesovanja: za srednjoškolce, za studente i za zaposlene kojima odgovaraju večernji časovi tokom radne nedelje ili časovi subotom i nedeljom.

Ko može da postane programer?

Ustaljeno je mišljenje da programer mora da bude dobar matematičar i da ima inženjersko obrazovanje. To su tipične zablude. Programer može da bude svako ko vlada elementarnom logikom, ima želju za samoobrazovanjem i spreman je da često rešava nove probleme. Ako imate te osobine, onda možete postati uspešan programer.

Da li trebate da platite 1000 ili 2000 ili više evra za obuku? Da li trebate da idete na predavanja od godinu i više dana? Možete i tako, ako imate višak novca i vremena. Gorka istina je da nijedan kurs ili formalno obrazovanje od vas neće napraviti programera. Za uspešnog programera je potrebno dosta samoobrazovanja i prakse.

Za razliku od drugih sektora, IT sektor manje polaže na formalnosti kao što su prestižne diplome i sertifikati, a više na praktično znanje. Zašto je to tako? Kao prvo, IT znanje se lako može testirati, a kao drugo, postoji hroničan nedostatak IT stručnjaka kako na našem tržištu, tako i u inostranstvu. Raspitajte se kod već ostvarenih programera šta i kako, pre nego što zakoračite u IT svet, to će vam uštedeti dosta novca i vremena.

Knjige, forumi i besplatan sadržaj na internetu su neprocenjiv izvor informacija i znanja, koje pravi programeri koriste da bi držali korak sa aktuelnim trendovima. Što se tiče prakse, postoje internet platforme koje spajaju poslodavce i frilansere kao što je Upwork i Fiverr. Naš kurs JavaScript treba samo da vam otvori vrata na tom putovanju. Naši iskusni predavači će vam dati savete kako da nastavite dalje usavršavanje, da steknete praktična znanja i nađete dobar i plaćen posao.

KOLIKO SE TO PLAĆA?

Mnogi se žale kako je teško naći posao, a još teže naći dobro plaćen posao. Međutim, plate u IT sektoru su prilično visoke od eur 800 do eur 2500 i više, a mnogi oglasi za IT posao stoje mesecima i čekaju pravu osobu. U čemu je problem?

Teže je naći posao kao, recimo, master ekonomije ili master menadžmenta i plus morate da minimum studirate po četiri ili pet godina. Mnoge poslove u bankama i na berzama završavaju kompijuterski algoritmi tj. softver i ljudi više nemaju tu šta da traže. U fabrikama automobila gde su radile hiljade radnika, sada vidite samo ruke robota kojima komanduje softver i par kompijuteraša koji sede i nadgledaju. Sve to ne treba da vas plaši, jer ako ste na vreme shvatili kuda ovaj svet ide onda ćete ubirati plodove, dok će ostali nastaviti da se žale.

KURS JAVASCRIPT – UKRATKO

Ukoliko želite da kreirate web stranicu potrebni su vam HTML koji daje oznake vrste teksta i strukture stranice, CSS koji vam omogućava stilsko formatiranje (boja, font i sl.) i Java Script koji sa svojim funkcijama omogućava dinamiku stranice. Upravo ova tri jezika govore i popularni pretraživači kao što je Chrome i Explorer. Pretraživači poseduju “mašine” za prevod JavaScript -a u komande koje razume računar (V8 mašina za Chrome ili mašina Chakra za IE).

Ovo možete lako testirati ukoliko napišete neki jednostavan program koristeći HTML i JavaScript u Notepad-u, sačuvate taj fajl sa .html ekstenzijom i onda ga otvorite sa pretraživačem. Videćete web stranicu npr. sa tekstom “Al je lep ovaj svet!” i datumom koji je funkcija JavaScript-a (kopirajte kod bez <code> i </code>).

Primer:

<code>

<html>

<body>

<h1> Al je lep ovaj svet…! </h1>

<button type=”button” onclick=”document.getElementById (‘primer’).innerHTML= Date()”> Klikni da bi dobio datum </button>

<p id=’primer’> </p>

</body>

</html>

</code>

Facebook, Twitter, Netflix i Google koriste JavaScript u svojim proizvodima. JavaScript ostaje najpopularniji jezik među developerima, a prate ga Python i Java prema analizi SlashData. Prema njihovim podacima 12,4 miliona developera širom sveta koristi JavaScript. Python prema proceni koristi 9 miliona korisnika, a Javu 8,2 miliona. Upišite naš kurs JavaScript i postanite deo široke globalne zajednice developera.

Za razliku od klasične nastave gde predavači prezentuju teorijsku osnovu, a studenti pasivno memorišu gradivo, kurs JavaScript je baziran na praktičnim primerima tj. “case study”, dok je teorija u funkciji praktične primene. Za lako i brzo upijanje znanja važna je interakcija tj. međusobna komunikacija između polaznika i predavača i zato se nastava praktikuje u malim grupama 3-5 polaznika.

KURS JAVASCRIPT – OKVIRNI SADRŽAJ

1. UVOD U KURS JAVASCRIPT
   -Veza JavaScript i browser-a, skript jezik, klijent vs server programski jezici
   -Kratko o HTML i veza sa Javascript
   -Kod uredjivaci – Notepad, Notepad++, Visual Studio
   -Sintaksa jezika JavaScript
   -Promenljive, tipovi podataka (string, broj, datum) i operatori
2. IF uslovno izvršavanje
   1. IF
   2. else
   3. switch
3. Nizovi
   1. Uvod u rad sa nizovima
   2. Multidimenzioni nizovi
   3. Asocijativni nizovi
4. Petlje
   1. While
   2. Do…while
   3. for
   4. for…of
5. Funkcije
   1. kreiranje funkcije
   2. pozivanje funkcije
   3. opseg promenljivih (scope)
   4. unos vrednosti u funkciju
   5. unos promenljive u funkciju
   6. anonimne funkcije
6. Događaji
   1. internet korisnik (tastatura, miš)
   2. događaji u formi
7. Objekti
   1. New
   2. Svojstva objekta (properties)
   3. Brisanje
   4. Klase
   5. Unos parametara
   6. Nasleđivanje klase

ŽELITE DA UPIŠETE NAŠ KURS JAVASCRIPT?

NAPIŠITE NAM:

ISTORIJA JEZIKA JAVASCRIPT

JavaScript je u Netscape Communications kreirao Brendan Eich 1995. godine. Netscape i Eich dizajnirali su JavaScript kao skriptni jezik za upotrebu sa vodećim web pretraživačem kompanije Netscape Navigator. U početku poznat kao LiveScript, Netscape mu je promijenio ime u JavaScript kako bi ga mogli pozicionirati kao pratioca jezika Java, proizvod svog partnera Sun Microsystems. Međutim, osim nekih površinskih sintaksičkih sličnosti, JavaScript ni na koji način nije povezan sa programskim jezikom Java.

Nakon objavljivanja, sve je više pretraživača počelo dodavati podršku za JavaScript. Ipak, veći deo svoje istorije nije smatran ozbiljnim programskim jezikom. Njegova najranija izdanja patila su od značajnih problema sa performansama i sigurnošću, ali programeri nisu imali alternativu. Ako su želeli pokretati programe u pretraživaču, morali su ga koristiti. 2008 godine stvaranje Google-ovog otvorenog koda Chrome V8, JavaScript mašine visokih performansi, donelo je ključnu prekretnicu. Naknadno širenje brzih JavaScript mašina omogućilo je programerima da izgrade sofisticirane aplikacije zasnovane na pretraživaču sa performansama koje su se nadmetale sa desktop i mobilnim aplikacijama.

Ubrzo nakon toga, Ryan Dahl je objavio otvoreno, višeplatformsko okruženje nazvano Node.js. Pružio je način za pokretanje JavaScript koda izvan pretraživača. Oslobodio je JavaScript iz ograničenja pretraživača i direktno ga doveo do trenutne popularnosti. Danas ga možete koristiti za pisanje svih vrsta aplikacija, uključujući aplikacije za pretraživače, servere, mobilne uređaje i računare. Većina današnjih internet kompanija, uključujući Facebook, Twitter, Netflix i Google, koriste JavaScript u svojim proizvodima.

Današnja JavaScript zajednica verovatno je najaktivnija zajednica u programiranju. Ponekad se čini da svake sedmice izlaze novi alati, okviri i biblioteke. Dostupni su pretprocesori i transpileri svih vrsta, od programa koji prevode moderne JavaScript programe kako bi ih stariji JavaScript motori mogli pokretati, do kompajliranja potpuno novih jezika s JavaScriptom. Sam JavaScript standard je dokument koji se neprestano razvija, a poboljšanja se uvode brzo. JavaScript motori uključuju promene gotovo jednako brzo. Novi operativni sistemi u razvoju (npr. Googleova Fuchsia) dodaju podršku za razvoj izvornih aplikacija u JavaScript-u. Sve ovo znači da JavaScript ima uzbudljivu budućnost. Pravo je vrijeme da naučite JavaScript!