Glagol je reč koja izražava neku akciju subjekta ili pomaže da se definiše identitet i opis subjekta . Glagoli se tiču činjenja i postojanja subjekta. Svaka rečenica mora da ima subjekat i predikat, a predikat obavezno mora da sadrži glagol, što znači da rečenica ne postoji bez glagola. Osim glagola koji je obavezan u predikatu, predikat može da sadrži i objekat, prilog, pridev. Moguće je formirati jednostavnu rečenicu sa subjektom i predikatom koji sadrži samo glagol npr. “I work.”. “I” je subjekat, “work” je predikat tj. glagol. Primer rečenice sa subjektom i malo složenijim predikatom može da bude “I am writing a book.”. U ovoj rečenici “I” je subjekat, a sve ostalo je predikat – “am” je povezujući glagol, “writing” je glavni glagol akcije, “a book” je objekat.
Osnovne vrste glagola su akcioni glagoli, povezujući glagoli i pomoćni glagoli.
AKCIONI GLAGOLI (action verbs)
Akcioni glagoli izražavaju akciju koju subjekat vrši. Dakle, akcioni glagoli nam govore šta subjekat radi. Akcioni glagoli mogu izražavati fizičku ili mentalnu aktivnost.
POVEZUJUĆI GLAGOLI (LINKING VERBS)
Kada trebamo da definišemo ili redefinišemo identitet subekta ili da ga opišemo onda koristimo povezujuće glagole (primer više na slici). Sve forme glagola “be” mogu da budu povezujući glagoli –are, am, is, were, was itd. Primer može da bude “He is an Englishman.” gde se definiše identitet subjekta ili “He is a tall man” gde se opisuje subjekat rečenice. Osim toga povezujući glagoli mogu da budu glagoli koji se tiče pet čula: vida, dodira, sluha, ukusa, mirisa. Npr. to su glagoli: to appear, to become, to feel, to look, to seem, to smell, to sound, to taste. Primeri rečenica bi bili: “He looks very sad.” i “She sounds bitter”. Povezujući glagoli nisu akcioni glagoli.
Povezujući glagol je veza između subjekta i reči koja definiše ili opisuje subjekat i time nam pomaže da kažemo nešto o subjektu rečenice. Povezujući glagol može da pomogne da se re-definiše identitet subjekta rečenice sa nekom imenicom ili da se opiše subjekat sa nekim pridevom.
Glagol “be”, osim što je veza između subjekta i reči koja definiše ili opisuje subjekat, još nam i pomaže da saznamo vreme o kojem se govori. Ako kažete “I was happy.”, zahvaljujući formi “was” znamo da je reč o prošlom vremenu. Ako kažete “I am happy.” onda znamo da je reč o sadašnjem vremenu.
POMOĆNI GLAGOLI
Pomoćni glagoli pomažu glavnom glagolu koji je osnovna ideja rečenice da izrazi svoje puno značenje. Pomoćni glagoli su širi pojam od glagola be i obuhvataju i njegove forme, što možete videti na slici niže. Kada je be samostalan glagol onda je on povezujući glagol kao npr. u ovoj rečenici “He is a bully.”. Kada je “be” pomoćni glagol, onda on pomaže da se formira kontinuirano vreme, kao npr. “She was working in a factory.”. U prethodnoj rečenici “working” je glavni glagol, a “was” je pomoćni glagol. Pomoćni glagol pomaže glavnom glagolu da izrazi tvrdnju, postavi pitanje ili da komandu. Pomoćni glagoli sami po sebi nemaju značenje.
Primeri rečenica sa pomoćnim glagolima:
- Peter is singing in the shower. (is-pomoćni, singing-glavni glagol).
- Peter will be singing tomorrow evening.
- Clara had been running before her race.
Ako želite da saznate nešto više o glagolu “be” možete posetiti sledeću stranicu: https://www.englishclub.com/grammar/verbs-classification-helping.htm
Ovo bi ukratko bilo osnovno objašnjenje za glagole u engleskom jeziku. Nadamo se da će vam ovo biti od pomoći i da ćete sa ovim znanjem lakše nastaviti da izučavate engleski jezik.
Sledeća zanimljiva tema za vas može da bude:
Ukoliko ste zainteresovani za kurseve engleskog jezika možete posetiti našu stranicu: https://tehnoblok22.rs/kursevi/kursevi-engleskog/