Online kurs html i css ( FRONT-END KURS )

Cena: 10,000 dinara.

Besplatno: prva 3 časa su besplatna, posle toga odluka je na vama – nastavljate ili ne;

Plaćanje za online kurs HTML i CSS: u dve jednake rate;

Grupa za online kurs HTML i CSS: 3-5 polaznika;

Fond časova: 24 školska časa;

Vaš izbor: učenje u učionici (NBG, Milentija Popovića 32a) ili od kuće ( online );

Poklon uz online kurs HTML i CSS : top literatura – besplatne knjige na engleskom u pdf;

Sertifikat: za online kurs HTML i CSS na kraju uspešno završenog kursa;

Konsultacije: kako i šta posle završenog kursa;

Predznanje za online kurs HTML i CSS: nije potrebno, naši predavači će vam sve objasniti u toku kursa;

Ciljna grupa za online kurs HTML i CSS : početnici koji žele da zakorače u svet programiranja- to je prvi korak da postanete front-end developer i zato je to vaš prvi front-end kurs, a sledeći koraci su kursevi Javascript (klikni ovde) i WordPress (klikni ovde). Posebno formiramo grupe u zavisnosti od interesovanja: za osnovce, za srednjoškolce, studente i zaposlene kojima odgovaraju večernji časovi tokom radne nedelje ili časovi subotom i nedeljom.

Ko može da postane programer?

Ustaljeno je mišljenje da programer mora da bude dobar matematičar i da ima inženjersko obrazovanje. To su tipične zablude. Programer može da bude svako ko vlada elementarnom logikom, ima želju za samoobrazovanjem i spreman je da često rešava nove probleme. Ako imate te osobine, onda možete postati uspešan programer.

Da li trebate da platite 1000 ili 2000 ili više evra za obuku? Da li trebate da idete na predavanja od godinu i više dana? Možete i tako, ako imate višak novca i vremena. Gorka istina je da nijedan kurs ili formalno obrazovanje od vas neće napraviti programera. Za uspešnog programera je potrebno dosta samoobrazovanja i prakse.

Za razliku od drugih sektora, IT sektor manje polaže na formalnosti kao što su prestižne diplome i sertifikati, a više na praktično znanje. Zašto je to tako? Kao prvo, IT znanje se lako može testirati, a kao drugo, postoji hroničan nedostatak IT stručnjaka kako na našem tržištu, tako i u inostranstvu. Raspitajte se kod već ostvarenih programera šta i kako, pre nego što zakoračite u IT svet, to će vam uštedeti dosta novca i vremena.

Knjige, forumi i besplatan sadržaj na internetu su neprocenjiv izvor informacija i znanja, koje pravi programeri koriste da bi držali korak sa aktuelnim trendovima. Što se tiče prakse, postoje internet platforme koje spajaju poslodavce i frilansere kao što je Upwork i Fiverr. Naš online kurs HTML i CSS treba samo da vam otvori vrata na tom putovanju. Naši iskusni predavači će vam dati savete kako da nastavite dalje usavršavanje, da steknete praktična znanja i nađete dobar i plaćen posao.

ONLINE KURS HTML I CSS – UKRATKO

HTML5 I CSS3 su zanimljivi i laki za učenje računarski jezici kojima se najviše “govori” na internetu i obično pretstavljaju prvi korak za ulazak u svet programiranja. HTML je “mark up” jezik tj. jezik za označavanje, a CSS je “stilski” jezik. Naime to su jezici koje “razume” web pregledač (browser). Zahvaljujući HTML i njegovim oznakama vaš browser zna npr. šta je paragraf, šta je osnovni tekst i šta je naslov. CSS mu pomaže da stvori lepu prezentaciju teksta sa stilom. Naš online kurs HTML i CSS, kao front-end kurs, će vas naučiti upravo to.

Verovali ili ne kada uspešno završite naš online kurs HTML i CSS to će vam biti dovoljno da samostalno pravite sajtove. Jedini problem je što će taj sajt biti statičan tj. biće kao slika i bez mogućnosti interakcije sa korisnikom. HTML5 i CSS3 zajedno čine nešto slično Word-u na internetu i to tako što se HTML bavi vrstom teksta (npr. naslov ili paragraf), a CSS se bavi formatiranjem. Naš zadatak je da vam naš online kurs HTML i CSS, kao vaš prvi front-end kurs, obezbedi dovoljno znanja da savladate internet “Word”.

Za razliku od klasične nastave gde predavači prezentuju teorijsku osnovu, a studenti pasivno memorišu gradivo, online kurs HTML i CSS je baziran na praktičnim primerima tj. “case study”, dok je teorija je u funkciji praktične primene. Za lako i brzo upijanje znanja važna je interakcija tj. međusobna komunikacija između polaznika i predavača i zato se nastava praktikuje u malim grupama 3-5 polaznika.

SADRŽAJ – ONLINE KURS HTML I CSS

1. Šta je HTML i čemu služi? – polaznik se upoznaje sa osnovnim pojmovima jezika HTML5.
2. Osnovni elementi HTML jezika, tagovi i atributi tagova – upoznavanjem sa pojmom taga, početni i završni tag. Kako pretraživač čita oznake.
3. Izrada web stranica u tekstualnom editoru-otvaranje tekstualnog editora, kreiranje HTML stranice i njeno čuvanje u formatu .htm ili .html.
4. Struktura HTML stranice-upoznavanje sa strukturom web stranice i kreiranje njenih osnovnih elemenata (zaglavlje, telo, odeljci, članci).
5. Formatiranje teksta–CSS – načini formatiranja naslova i teksta. Boje, centriranje, podvlačenje, kretanje natpisa.
6. Boje i pozadine – upoznavanje sa heksidecimalnim kodovima za boje, određivanje boja pozadine i pozadinske slike.
7. Unos slika i animacije – upoznavanje sa formatima slika, njihovim ubacivanjem, mapiranje slika.
8. Umetanje linkova – pojam i vrste hiperlinkova, njihovo pravljenje.
9. Liste – upoznavanje sa uređenim i neuređenim listama i njihovim kreiranjem.
10. Tabele – Izrada tabela, podnožja, zaglavlja, ćelija, čuvanje praznih ćelija.
11. Forme i elementi forme – Upoznavanje sa ulogom obrasca, elementima, metodom slanja i destinacija, pravljenje obrazaca sa svim elementima.

ŽELITE DA SE UPIŠETE NA NAŠ ONLINE KURS HTML I CSS?

NAPIŠITE NAM:

KRATKA ISTORIJA HTML I CSS

HTML je stvorio Sir Tim Berners-Lee krajem 1991. godine, ali nije zvanično objavljen, objavljen 1995. kao HTML 2.0. HTML 4.01 objavljen je krajem 1999. godine i bio je glavna verzija HTML-a.

HTML je vrlo razvijajući jezik za označavanje i evoluirao je s različitim ažuriranjima verzija. Mnogo pre nego što se uvedu revidirani standardi i specifikacije, svaka verzija omogućila je svom korisniku da kreira web stranice na mnogo lakši i lepši način i web stranice čini vrlo efikasnim.

• HTML 1.0 objavljen je 1993. godine s namerom razmene informacija koje mogu biti čitljive i dostupne putem web pregledača. Ali nije mnogo programera bilo uključeno u stvaranje web stranica. Dakle, jezik takođe nije rastao.
• Zatim dolazi HTML 2.0, objavljen 1995. godine, koji sadrži sve odlike HTML-a 1.0, zajedno sa nekoliko dodatnih karakteristika, koje su ostale kao standardni jezik za označavanje za dizajniranje i izradu web stranica do januara 1997. godine i usavršavale su različite osnovne odlike HTML-a.
• Zatim dolazi HTML 3.0, gdje Dave Raggett koji je predstavio novi papir ili nacrt o HTML-u. Sadržavao je poboljšane nove odlike HTML-a, dajući moćnije karakteristike webmasterima u dizajniranju web stranica. Ali ove moćne odlike novog HTML-a usporile su preglednik u primeni daljnjih poboljšanja.
• Zatim dolazi HTML 4.01, koji se široko koristi i bio je uspješna verzija HTML-a prije HTML-a 5.0, koji je trenutno objavljen i koristi se širom svijeta. HTML 5 se može reći za proširenu verziju HTML 4.01, koja je objavljena 2012. godine.

Pre Cascading Style Sheets (CSS) bilo je vrlo malo toga što se moglo učiniti za promenu dizajna web stranice. Iako jezik za označavanje hiperteksta (HTML) stvara dokumente za World Wide Web, on je posebno dizajniran da sadrži sadržaj web stranice. Smešten u zasebnu datoteku, CSS dodaje stil i dizajn web stranici. Pojam kaskadno dolazi od sposobnosti kombinovanja više CSS datoteka kako bi se odredio stil za jednu stranicu.

Hakon Wium Lie objavio je prvi nacrt „Kaskadnih HTML stilskih tabela“ u oktobru 1994. Brent Bos je takođe gradio Argo, pretraživač koji je imao tabele stilova koje bi mogli koristiti drugi jezici za označavanje. Ukupno je podneseno devet različitih predloga stilskih lista. Diskusije na mailing listi u stilu www, koja je stvorena u maju 1995. godine, utIcale su na razvoj CSS-a. Budući da je bilo važno koristiti stilske tablice za druge označne jezike, HTML je uklonjen iz imena. W3C je osnovao HTML urednički odbor za reviziju (ERB) krajem 1995. godine kako bi izradio HTML specifikacije.

Iako su bile potrebne tri godine da se bilo kojem pregledaču približi potpuna implementacija CSS-a, avgusta 1996. Microsoft Internet Explorer postao je prvi pregledač koji podržava CSS. Netscape je sledio njihov primer u podršci CSS-u, ali je takođe implementirao i alternativne Javascript tabele stilova, koje nikada nisu u potpunosti dovršene i sada su zastarele. Do danas postoje razlike u načinu na koji je CSS implementiran u različite pregledače, što dovodi do toga da programeri koriste hakere kako bi web stranice izgledale konzistentno u različitim pregledačima. Pravo je vreme da upišete naš online kurs HTML i CSS i zakoračite u svet programiranja.